Sjaj

Zagrlila sam ga, pridržavajući ga nežno. Gledali smo se u oči, njegove su se smešile nekim zvezdanim sjajem. Bile su to oči dečaka, koji zavisi od tuđe ljubavi, koji voli iskreno i ništa ne traži za uzvrat. Taj njegov pogled mi je davao snagu da se ne raspadnem, znajući da ga gubim dok ga je njegovo telo izdavalo. U tim rukama koje su me toliko puta nosile i dizale u nebo, nije više bilo snage, a „ moje brze noge što su nekad konja mogle stići, a sada su oslabile, jedva mogu na njih ići…“, kako je voleo da recituje. Znala sam da odlazi polako, na onaj neizbežni put, ali nisam to htela da priznam. Ipak je on bio tu za mene od mog prvog plača, 23 godine sam mu sedela u krilu, uz njega sam uvek bila dete, a sada sam morala da odrastem.

Naizgled to je bio jedan običan i, kako će se ispostaviti, poslednji susret jedne unuke i njenog voljenog dede. Samo, za mene je taj pogled kojim smo sve rekli, a da reč nismo izgovorili, bio poslednja podrška koju sam dobila od njega. Njegov sigurni zagrljaj sa “onoga sveta”. Spokoj, ljubav i prostodušnost tog pogleda su me umirivali i grejali moju dušu vraćajući sve lepe uspomene na detinjstvo i odrastanje uz njega. Taj naš susret bio je i ostao moje svetlo na kraju tunela tuge koja još ume da zaboli, skoro 20 godina kasnije, ali taj sjaj u oku… još uvek sija kao najsjajnija zvezda.

Tijana Stupljanin

Tata

Koliko se snage i ljubavi krije iza reči tata?

Obično je majčinska ljubav ta o kojoj se govori kao simbolu univerzalne, bezuslovne ljubavi, ali za jednu devojčicu ljubav oca je sve, ceo njen svet se gradi na toj ljubavi.

Ja sam tatina ćerka; imam njegove oči, njegov stas, njegov hod… Povlačim se u sebe i ćutim kad me nešto tišti, baš kao i on. Volim iskreno i duboko i verujem u dobro u ljudima, i o poštenju i o doslednosti naučila sam od njega. On je bio heroj mog detinjstva, koji zna sve i može sve.

Naučio me je da pitam, da tražim odgovore. Sećam se svih naših šetnji kroz prirodu… Koji je ovo cvet, koje je ono drvo, gde žive životinje, koji su datumi i mesta značajni za istoriju, za naš narod… Probudio je u meni večitu žeđ za znanjem, ljubav prema životinjama i prirodi, potrebu za samostalnošću…

Pamtim sve njegove lekcije, a bilo je i onih malo grubljih, sirovijih, koje su ipak našle mesto u mom odrastanju.

Nema snažnije stvari od očevog zagrljaja i nema veće stvari od ljubavi jedne devojčice prema svom tati.