Tebi koju sam dugo nosila u srcu i pod srcem, toliko toga želim da prenesem.
Želim da znaš da ću uvek biti tu za tebe, jer brzo će doći vreme kada će ti se činiti da sve već znaš o životu, da si dovoljno odrasla i da ti ne trebam više da te držim za ruku.
Istina je, sve već znaš, rođena si u mudrosti svoje duše, ali znanje je jedno, a iskustvo nešto sasvim drugo.
Svesna sam da se iskustvo mora doživeti, da se najbolje lekcije nauče na sopstvenoj koži. Ali, valjda roditelji zato i postoje da ti kažu da neka iskustva previše bole. Ne moraš sve sama otkriti, drevne istine i postoje da bi se one najteže lekcije učile bez posledica. Zato, uvek uči iz tuđeg iskustva, slušaj glas predaka, neka njihova žrtva ne bude uzaludna.
Ipak, znaj da kada sazriš i dovoljno odrasteš, najviše treba da veruješ sebi. Svako ima svoj životni put koji treba da sledi, jedinstveni pečat tvoje duše neka ti bude kompas.
Nadam se da osećaš širinu i dubinu moje ljubavi, koja teži da te nauči, da te pripremi, da te zaštiti, a istovremeno i da ti da krila kojima ćeš doseći meni neslućene visine.
Volela bih da ti moje mape budu polazna tačka da otkriješ svoj beskraj, a moja ljubav putokaz da znaš kako da se vratiš kući ili bolje reći kako da se uvek osećaš kao kod kuće.
Maj 2019.
Tijana Stupljanin
