Miris kiše u proleće

April već privodi svoje dane kraju, sve se više oseća dah proleća. Jutros me je probudila kiša, vodila sam dete u vrtić i u povratku udahnula svež kišoviti dan. Taj miris kiše u proleće… Kako to opisati? To je doživljaj svih čula, miriše trava, miriše drveće nekom posebnom svežinom koja, za razliku od jesenjih kiša, greje.

Ako ste imali tu sreću da provodite proleća negde u prirodi, kao što sam ja sve prolećne i većinu letnjih raspusta provodila u Aranđelovcu kod babe i dede, u krošnjama Bukovičkog parka i senkama prohladnih povečerja sa Bukulje, možda i vas miris kiše u proleće vrati u mladost.

Nisam nešto posebno nostalgična, ali taj miris mokre šume, pokisle nedavno pokošene trave, taj osećaj da vreme ne teče u tom savršenom trenutku bezbrižnosti i mladalačkog sanjarenja, kao da je ostao zapisan zauvek u mojim nozdrvama.

Srećna sam i zahvalna što sam danas, na tren, ponovo bila devojčica zagledana u oblake i zaljubljena u život koji tek dolazi.

Tijana Stupljanin